Проф. др Слободан Комазец: Бојим се нових промашаја

Ознаке

,

Предлог закона о Развојној банци, која би требало да постане главни кредитор малих и средњих предузећа у Србији, ушао је у скупштинску процедуру. Професор др Слободан Комазец, међутим, указује у интервјуу за „Вести“ на опасност да би ова банка могла давати јефтине кредите само привилегованим компанијама.

Зашто страхујете да би само подобне компаније могле да добију кредит?
– То је апсолутно оправдан страх. Фонд за развој био је непрофитабилна страначка институција, а седам до осам људи је одлучивало где и коме иду милијарде. Другим речима, било је помоћи само за одабране. Пре него што се власт упустила у овакав пројекат, требало је детаљно разрадити план оснивања овакве банке, као и пројекте који ће бити финансирани. Новац би требало да иде само за развојне пројекте. Циљ и задатак ове банке, за разлику од страних, треба да буде развој Србије. Бојим се да ова банка не постане нови промашај.

Сматрате да она заправо не личи на банку?
– Тачно, јер онако како су је замислили – каже се да неће моћи да прима депозите, што је нонсенс, јер не постоји банка без депозитне функције. Банка која не прима

Празни фондови ЕУ

Србија није добила статус кандидата за ЕУ, колико је то лоше?
– С обзиром на кризу која влада у Европској унији и није неки губитак. Чак 11 земаља еврозоне је близу финансијског слома. Сва та прича око добијања статуса кандидата је пренадувана, а наши политичари би требало отворено да кажу да су приступни фондови ЕУ празни, уместо што народ маме причама о некаквој помоћи.

депозите и није банка. То довољно говори о озбиљности ове институције.

Банка ће свој капитал добити од државе и то 400 милиона евра у наредне три године. Колико је то оптерећење за буџет?

– Велико, јер приказани дефицит за ову годину је 1,4 милијарде евра, а ако се томе додају сва дуговања, онда је дефицит 3,9 милијарди евра. Мада би се новац за Развојну банку издвајао тек од идуће године, јасно је да је притисак на буџет велики. Развојне банке постоје и у другим земљама, само што се више води рачуна где и коме новац иде, будући да су каматне стопе доста ниже него у комерцијалним банкама. Ми нажалост имамо лоше искуство са Фондом за развој.

Економска ситуација никад није била гора. Шта нас чека у овој години?
– Ове године само за дуговања пристиже 5,5 милијарди евра. Проблем је што је ово изборна година, па се доста економских показатеља заобилази и прикрива. Наш укупни дуг је премашио 25 милијарди евра, али већ два месеца нема података о дуговањима. Власт крије колико смо дужни. То се не може крити довека. Близу смо финансијског колапса какав се догодио Грчкој.

Колико је наш државни врх свестан ситуације?
– Они су спремни за потезе од данас до сутра, не размишљају на дужи рок. Србија је дубоко у дужничком ропству, само нико неће да то и објави грађанима. Једини који доприносе су наши грађани из дијаспоре које шаљу новац у отаџбину, али како је криза и у западној Европи, и њима ће бити све теже да шаљу новац рођацима.
Све је распродато

Исцрпили смо све могућности задуживања?


– На жалост, презадужени смо, распродали смо све што је ваљало. Неко ће морати да одговара због накарадне приватизације која је била својеврсна пљачка. Радници су избачени на улицу, паре од приватизације су уместо у инфраструктурне пројекте отишле у јавну потрошњу.

Advertisements